Android

Osnovno o Androidu

Osnovno o Androidu!

    Android™ operativni sistem je trenutno najrasprostranjenij operativni sistem za mobilne telefone, zasnovan je na Linux kernelu i prilagođen je tako da se može koristiti na većini mobilnih uređaja, uključujući pored mobilnih telefona i tablet računare, laptop računare, netbook računare, smartbook računare, čitače elektronskih knjiga, pa čak i ručne satove. Iako je Android Linux distribucija, on po nekim stvarima odstupa od većine standardnih Linux distribucija, npr. Android nema standardni X Window System ili standardni skup GNU biblioteka pa tako nije u mogućnosti da pokreće aplikacije razvijene za druge standardne Linux sisteme. Pokretanje samih aplikacija se, kod Androida, ne vrši direktno, već se aplikacije pokreću u okruženju odvojenom od ostatka sistema gde dobijaju samo određeni deo sistemskih resursa, pa tako nemaju pristup delovima sistema koji su im nepotrebni, što donekle poboljšava sigurnost i stabilnost sistema, takođe pri instalaciji aplikacija korisnik dibija listu svih dozvola koje jedna aplikacija zahteva da bi se instalirala, što korisniku daje mogućnost da uoči potencijalno štetne aplikacije i obustavi njihovu instalaciju pre nego što dođe do oštećenja. Sa tehničke strane Android predstavlja Linux operativni sistem razvijen za ARM i x86 arhitekturu i sastoji se od modifikovanog monolitnog Linux kernela zaduženog za podršku hardvera i funkcija niskog nivoa, skupa biblioteka zaduženih za dodatne podrške kao što su iscrtavanje grafike, podrška za dekodovanje video snimaka, podrška za SSL enkripciju itd., u sklopu biblioteka se nalazi i odvojeni Android Runtime koji sadrži osnovne, bazne, biblioteke i Dalvik virtualna mašina zadužena za pokretanja aplikacija višeg nivoa napisanih u Java programskom jeziku. Na višem nivou od biblioteka su sistemske aplikacije neophodne za upotrebu sistema od strane korisnika i tu se nalaze, window manager, menadžer resursa, menadžer instalacionih paketa, kao i aplikacije zadužene za obavljanje osnovnih funkcija vezenih za mobilne telefone ili uređaj na kom je instaliran Android, na najvišem nivou se nalaze krajnje korisničke aplikacije, odnosno aplikacije koje direktno koristi korisnik. Ovakva arhitektura sistema nije iznenađujuća jer predstavlja standardnu arhitekturu Linux sistema gde su segmenti sistema razdvojeni po nivoima na kojim rade. Za crtanje 3D grafike Android koristi biblioteku zasnovanu na OpenGL ES 2.0 specifikaciji, što ovom sistemu daje mnoge napredne grafičke sposobnosti. Android poseduje i ugrađenu podršku za multitasking. Kroz svoju istoriju Android je imao nekoliko verzija od kojih je svaka donosila neku novinu i poboljšanje, tako je npr. verzija 1.0 bila prva zvanično dostupna verzija Android operativnog sistema, V1.5 Cupcake je bila njena nadogradnja zasnovana na Linux kernelu 2.6.27, V1.6 Donut je koristio 2.6.29 Linux kernel i imao još više dodatnih mogućnosti u odnosu na prvu 1.0 verziju. Sa pojavom verzija 2.0 i 2.1 pod nazivom Eclair ispravljene su mnoge postojeće greške u samom sistemu i dodate dodatne podrške za rad sa kamerom, kao i poboljšana virtualna tastatura. Verzija 2.2 Froyo je prešla na novi kernel 2.6.32, ubrzala je rad sa memorijom i poboljšala performanse samog sistema, V2.3 Gingerbread takođe prelazi na novi kernel 2.6.35 i dodatno poboljšava korisnički interfejs, takođe donosi sa sobom i podršku za veće displeje kao i za neke dodatne senzore. Verzija 3.0 poznata i kao Honeycomb bila je zasnovana na kernelu 2.6.36 i bila je prilagođena tablet računarima, dodati su joj interfejs elementi kao što su system bar i action bar koji su prilagođeni za tablet računare, takođe pojednostavljena je i upotreba miltitaskinga, redizajnirana je i virtualna tastatura tako da omogući lakše i brže kucanje a uklonjeni su i neki sigurnosni propusti. Verzija 4.0 koja nosi naziv Ice Cream Sandwich zatim imamo 4.1 Jelly Bean 4.2 Jelly Bean 4.3 Jelly Bean 4.4 KitKat